PITANJE: Da
li otac snosi grijeh cijele porodice zbog zarađenog haram imetka? Naime, jedem
namirnicu koju moj otac kupi, ali sumnjam da je od haram imetka. Nemam šta
drugo jesti, srednjoškolac sam, nemam svoj novac, ne radim.
ODGOVOR: Zahvala pripada
Allāhu, Gospodaru svih svjetova, Jednom i Jedinom. Salavāt i selām neka su na
Allāhovog poslanika Muhammeda, njegovu časnu porodicu i sve plemenite ashābe.
Imetak koji je u potpunosti stečen na halal
način, dozvoljeno je da se koristi, isto tako imetak koji je u potpunosti
stečen na haram način, zabranjeno je da se koristi. Imetak koji je pomiješan,
tj. dio imetka je stečen na halal a dio na haram način, oko takve vrste imetka
postoji razilaženje među islamskim učenjacima. Dio učenjaka smatra da je
korištenje takve vrste imetka zabranjeno, a drugi dio smatraju da je
dozvoljeno, dok treći smatraju da je pokuđeno.
Mišljenje koje je najbliže istini i koje se
uklapa u sveopće ciljeve i smjernice šerijata je opća pokuđenost korištenja
takvog imetka. Međutim, udio haram imetka kod svih ljudi nije isti. Kod nekih
osoba većina imetka je stečeno na haram način, a kod nekih harama je samo malo.
Pa, prema tome, što je veći udio harama u imetku, korištenje tog imetka je sve
pokuđenije i bliže haramu, a što je manji udio harama u imetku, korištenje tog
imetka je sve manje pokuđeno i bliže potpunom halalu.
(Vidi: Ibn Muflih, El-Furu'u,
4/389)
Prenosi se da je neki čovjek došao Abdullāhu
b. Mes'ūdu, radijallāhu anhu, i upitao ga: "Moj komšija bavi se
kamatom, a često me zove da mu dođem u goste?", pa mu je rekao: "Ono
što ti se servira, to je tvoje, a grijeh je njegov." Sufijan
es-Sevri, rhm, na to je dodao: "Ako znaš da je ta hrana tačno od
kamate - nemoj je jesti." (Abdur-Rezzāk, El-Musannef,
br. 14675)
Upitan je Hasan el-Basri, rhm, da li je
dozvoljeno jesti imetak osōba koje se bave razmjenom novca i kamatom, pa je
rekao: "Allah vam je rekao da židovi i kršćani jedu kamatu, pa vam
je ipak dozvolio da jedete njihovu hranu." (Abdur-Razzāk, El-Musannef,
br. 14681)
U tom kontekstu, šejh Abdul-Latif b.
Abdur-Rahmān b. Hasan, rhm, navodi korisno pravilo pa kaže: "Ako
čovjek zna da je imetak harām, kao
da je stečen krađom i sl., nije mu dozvoljeno da ga jede (koristi) po
jednoglasnom mišljenju učenjaka. Sumnjiv imetak, kojeg je pohvalno ostaviti, to
je imetak za kojeg ne zna da li je stečen na halāl ili
harām način. Imetak koji je razdvojen, tj. zna se šta je halāl a šta
je harām, takav se smatra jasnim imetkom, a ne sumnjivim - halāl se
jede (koristi) a harām ne jede (ne koristi)." (Ed-Durerus-senijje,
9/322)
Prema tome, ako ste u mogućnosti da se
sustegnete od sumnjivog imetka, to je bolje i preče, a ako niste u mogućnosti -
kao što je vaš slučaj - onda nema smetnje da jedete namirnice koje vam kupi
otac, sve dok ne budete sigurni da su kupljene od jasnog haram imetka. U
slučaju da ste sigurni da je riječ o haram imetku, onda vam je obaveza
potražiti halal opskrbu, shodno mogućnostima, a u nuždi vam je dozvoljeno
privremeno jesti takvu hranu i grijeh je na Vašem ocu.
Allāh, dželle šanuh, najbolje zna!
Amir I. Smajić
Medina,
02. zul-hidždže, 1436 god.