Da li je dozvoljeno brijati bradu?

Puštanje brade je sunnet (praksa) Allahovih poslanika, neka je na njih Allahov mir i spas, i njihovih sljedbenika i to je od fitre (upute, čiste vjere) na kojoj su bili svi vjerovjesnici. Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Deset stvari je od fitre: potkraćivanje brkova, puštanje brade...”[1]

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je muškarcima da puštaju brade i krate brkove. Ibn Omer, radijallahu anhuma, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Puštajte brade i kratite brkove.”[2] U drugog predaji Ibn Omer, radijallahu anhuma, kaže: “Naredio je (Poslanik) kraćenje brkova i puštanje brade.”[3] Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: “Potkraćujte brkove, a brade pustite da rastu.”[4] U ovim i drugim hadisima puštanje brade došlo je u imperativu, a osnova je kod učenjaka usuli-fikha i logičara da imperativ upućje na obaveznost, osim ako druge popratne indikacije ukazuju na to da se ne misli na strogu naredbu, nego samo na pohvalno djelo, a toga ovdje nemamo.

Dakle, bradu je obaveza pustiti da raste i ne smije se kratiti, ali većina učenjaka dozvoljava da se skrati od brade ono što pređe dužinu šake, dok je sve manje od toga zabranjeno. Kaže Nafi'a: “Ibn Omer, radijallahu anhuma, kada bi obavio hadždž ili umru, uzeo bi bradu šakom, pa bi ono što pređe dužinu šake skratio.”[5] Ovaj Ibn Omerov postupak - kako pojašnjava imam Ibn Abdil-Berr – je dokaz da je to dozvoljeno činiti i mimo hadždža, jer da nije dozvoljeno mimo hadždža onda ne bi bilo dozvoljeno ni na hadždžu.”[6] Slično Ibn Omeru činio je i Ebu Hurejre, radijallahu anhu, ali mimo hadždža i umre. Ebu Zur'a prenosi: “Ebu Hurejre znao bi uzeti bradu šakom, pa bi ono što pređe šaku skratio.”[7] Šejhu-l-islam Ibn Tejmijje (umro 728. h. god.) kaže: “Bradu treba ostaviti da raste, ali ako bi čovjek skratio ono što pređe dužinu šake, to nije pokuđeno.”[8] Isti stav prenosi se od mnogih učenjaka od kojih su Atā, Hasan el-Basri, Katade, Ibn Sirin, Ibn Džerir et-Taberi, Gazali, Kadija Ijad, Kurtubi, Ibn Hadžer i drugi.[9]

Dočim, kada je u pitanju brijanje brade, to je zabranjeno i grijeh prema Uzvišenom Allahu, azze ve dželle, po mišljenju većine islamskih pravnika, čak neki navode konsenzus uleme o tome. Imam Ibn Hazm el-Endelusi (umro 456. h. god.) tvrdi: “Učenjaci su jednoglasni da je brijanje čitave brade unakazivanje i da nije dozvoljeno”[10] Isto prenosi imam Ebu-l-Hasan Ibnu-l-Kattan el-Maliki (umro 628 h. god.) i kaže: “Složni su učenjaci da je brijanje brade unakažavanje i da nije dozvoljeno.”[11] Hanefijski učenjak Ibnu-l-Humam (umro 681 h. god.) je rekao: ”Kada je posrijedi kraćenje brade više od toga (tj. od više od dužine šake), to niko nije dozvolio.”[12] Malikijski pravnik Ahmed b. Ganim en-Nefravi (umro 1126. h. god.) tvrdi: “Nema sumnje da je brijanje brade haram kod svih imama jer je suprotno sunnetu Mustafe, sallallahu alejhi ve sellem...”[13] Šejh Ibn Baz (umro 1420. h. god.) kaže: “Ne znam da je iko od uleme dozvolio brijanje brade.”[14]

Brijanje brade je, dakle, haram (grijeh) i govor uleme o tome je i više nego jasan. Navest ćemo nekoliko citata:

- Imam Ebu Abdullah el-Halimi (umro 403. h. god.) kaže: “Nikome nije dozvoljeno da obrije bradu (...) Brijanje brade je loše djelo i oponašanje žena.”[15]

- Imam Ebu Abdullah el-Kurtubi (umro 671. h. god.) je rekao: “Brijanje brade je unakazivanje i ne dolikuje razumnom čovjeku da to radi.”[16]

- Šejhu-l-islam Ibn Tejmijje (umro 728. h. god.) kaže: “Brijanje brade je zabranjeno i unakažavanje koje preziru Allah i Njegov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.”[17], a na drugom mjestu tvrdi: “Brijanje brade je haram.”[18]

- Hafiz Ibn Hadžer el-Askalani (umro 852. h. god.) je rekao: “Moguće je napraviti spoj između predaja (koje se prenose o bradi) na sljedeći način: zabrana se odnosi na brijanje brade ili kraćenje koje je poput brijanja, a dozvola kraćenja se odnosi na ono što pređe dužinu šake.”[19]

- Bedruddin el-Ajni el-Hanefi (umro 855. h. god.) kaže: “Brijanje brade je unakazivanje, a unakazivanje je haram i nije dozvoljeno.”[20]

- Šemsuddin el-Hattāb er-Ru'ajni el-Maliki (umro 954. h. god.) je rekao: “Brijanje brade nije dozvoljeno. To je unaka-zivanje i novotarija. Onaj ko obrije svoju bradu zaslužuje da bude kažnjen odgojnom mjerom.”[21]

- Mulla Ali el-Kari (umro 1014. h. god.) tvrdi: “Brijanje brade je zabranjeno, osim ako brada naraste duža od šake, onda je dozvoljeno skratiti samo ono što pređe dužinu šake.”[22]

- Šemsuddin es-Sefarini el-Hanbeli (umro 1188. h. god.) kaže: “Stav našeg imama (Ahmeda) i naše uleme jeste da je brijanje brade haram.”[23]

- Šejh Muhammed b. Ibrahim Alu Šejh (umro 1389. h. god.) kaže: “Brijanje brade je haram.”[24]

- Šejh Abdul-'Aziz b. Baz (umro 1420. h. god.) kaže: “Nije dozvoljeno brijati bradu.”[25]

- Šejh Muhammed Nasiruddin el-Albani (umro 1420. h. god.) je rekao: “Brijanje brade je jedan od grijeha koji je najviše raširen među muslimanima danas.”[26]

- Šejh Muhammed b. Salih el-Usejmin (umro 1421. h. god.) kaže: “Brijanje brade je grijeh.”[27]

Stoga, ne dolikuje muslimanima da se povode za običajima drugih naroda brijući svoje brade, nego su dužni da ih puste (minimalno u dužini šake) slijedeći u tome sunnet i praksu prvih generacija. Šejh Muhammed el-Emin eš-Šinkiti (umro 1393. h. god.) kaže: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao je bujnu i veliku bradu, a ujedno je bio najljepše stvorenje i najprijatnijeg izgleda. Muslimani koji su osvojili blaga i riznice kisre i kajsara i pred kojima su svi pali poraženi, nijedan od njih nije bio obrijan.”[28]

Na kraju bih još samo naveo govor šejha književnika Alija et-Tantavija (umro 1420. h. god.) kao savjet svima nama da budemo iskreni prema sebi i ne upakujemo svoje propuste i manjkavosti u celofan vjere i pobožnosti. Kaže šejh, Allah mu se smilovao: “Kada je riječ o brijanju brade, tako mi Allaha, ne želim spojiti loše djelo i loše riječi. Neću skrivati istinu zato što ja radim suprotno njoj. Neću da lažem na Allaha niti da lažem ljudima. Priznajem pred svima da griješim u tome. Više puta sam pokušavao da popravim tu grešku kod sebe i pustim bradu, ali me nadvlada strast duše i snaga običaja. Molim Allaha da me pomogne protiv mog nefsa, pa da je pustim da naraste.”[29]

“... a onaj kome Allah ne da svjetlo neće svjetla ni imati.”[30]

 

Amir I. Smajić

25. safer, 1441 god.


[1] Muslim, br. 261.

[2] Buhari, br. 5892; Muslim, br. 259.

[3] Muslim, br. 259.

[4] Muslim, br. 260.

[5] Buhari, br. 5892.

[6] Vidjeti: El-Istizkar, 4/317.

[7] Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 5/225.

[8] Šerhu 'umdetil-fikh, 1/236.

[9] Vidjeti: Ibn Abdul-Berr, Et-Temhid, 24/145-146; Nevevi, El-Medžmū'u, 1/290; Ibn Muflih, El-Furū', 1/151; Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 10/430; Hašija Ibn Abdidin, 6/407.

[10] Meratibul-idžma'a, str. 157.

[11] El-Iknā'a fi mesā'ilil-idžmā'a, 2/299.

[12] Šerhu Fethil-Kadir, 2/348.

[13] El-Fevakihu-devani, 2/306.

[14] Medžmu'u fetava, 3/373.

[15] El-Minhādž fi šu'abil-iman, 3/79.

[16] El-'Ialām bimā fi dinin-nasara minel-fesadi vel-evhām, str. 444.

[17] El-Istikame, 2/16.

[18] El-Fetaval-kubra, 5/302.

[19] Ed-Diraje, 1/281.

[20] El-Bināje šerhul-Hidāje, 4/274.

[21] Mevāhibul-dželil, 1/216.

[22] Šerhuš-Šifā, 1/164.

[23] Kešful-lisām, 1/374.

[24] El-Fetāva, 2/50.

[25] Medžmu'u fetava, 8/376.

[26] Hadžetun-Nebijji, str. 7.

[27] Eš-Šerhul-mumti'a, 13/538.

[28] Edvāul-bejān, 4/631.

[29] Me'an-nās, str. 177.

[30] Sura En-Nūr, 40. ajet.