PITANJE: Da li je ispravno izgovarati nijjet pri abdestu i namazu?
Allah vas nagradio!
ODGOVOR: Zahvala pripada Allahu, dželle še'nuh.
Nije
preneseno od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da bi izgovarao
nijjet riječima prilikom uzimanja abdesta ili namaza, niti je to preneseno od
njegovih ashaba, radijallahu anhum, a ni onih koji su došli nakon njih od
ispravnih generacija ovog ummeta, tako da nije propisano njegovo izgovaranje.
Mjesto nijjeta je u srcu.
Imam
Nevevi, rhm, je rekao: "Učenjaci arapskog jezika rekli su da je nijjet namjera i odluka u srcu. (...) Nijjet koji je obavezan pri abdestu je nijjet u
srcu i nije ga obaveza izgovarati i sa jezikom." (El-Medžmu, 1/309, 1/316)
Šejhul-islam
Ibn Tejmijje, rhm, je rekao: "Mjesto nijjeta je u srcu a ne na jeziku, i
to po slaganju svih islamskih učenjaka, u svim ibadetima: namazu, čišćenju
(abdest, gusul i tejjemum), zekatu, hadždžu, postu, oslobađanju robova, džihadu
idr. Kada bi sa jezikom izgovorio suprotno onome što je odlučio u srcu, u obzir
bi se uzelo ono što je odlučio u srcu a ne na jeziku. Kada bi izgovorio jezikom
nijjet bez odluke u srcu, ne bi bio ispravan po slaganju svih islamskih
učenjaka (...) Izgovaranje nijjeta naglas nije obaveza, niti je pohvalno
- po slaganju svih muslimana, nego je onaj koji igovara nijjet naglas novotar i
onaj koji se suprostavlja šerijatu. Ako to čini iz ubjeđenja da je od
šerijatskih propisa, onda je neznalica koji je u dalaletu (zabludi) i zaslužuje
kaznenu mjeru od strane kadije (...) Nije obaveza na klanjaču da kaže jezikom:
'klanjam sabah', niti 'klanjam podne', niti 'kanjam ikindiju', ni imamu niti
onome koji klanja za njim. Neće izgovarati jezikom 'klanjam farz ili nafilu',
niti šta drugo, nego je dovoljno da nijjet bude u srcu, a Allah dobro zna ono
što je u srcima." (Medžmu'ul-fetava, 22/217-223)
Imam
Ibnul-Kajjim, rhm, kaže: "I nije govorio, sallallahu alejhi ve sellem, na
početku abdesta: 'Odlučio sam uzeti abdest...' niti 'dozvoliti sebi obavljanje
namaza...' i sl. To nije govorio ni on niti iko od njegovih ashaba, niti je
prenesen od njega i jedan harf o tome, vjerodostojnim ili slabim lancem
prenosilaca." (Zadul-me'ad, 1/189, 194), "Izgovaranje nijjeta
je raširena novotarija koja nije prenesena ni od koga ikada sa vjerodostojnim
lancem prenosilaca, niti sa slabim, niti spojenog ili prekinutog lanca, čak ni
jedna riječ o tome. Nije preneseno čak ni od jednog od njegovih ashaba, niti je
to pohvalio iko od tabi'ina, niti od četri imama." (Kitabus-sala,
str. 195)
Hafiz Ibn
Redžeb, rhm, dopunjava: "Nijjet je namjera srca i nije obavezno
izgovaranje onoga što je u srcu prilikom činjenja ibadeta. Neki od sljedbenika
imama Šafije su mu pripisali govor o uslovljavanju izgovora nijjeta riječima za
namaz, ali su to negirali poznati valorizatori iz šafijskog mezheba." (Džami'ul-ulumi
vel-hikem, str. 31)
Kaže šejh
El-Albani, rhm: "To je bid'at (novotarija) bez razilaženja među
učenjacima. Učenjaci su se razišli da li je dobra ili loša novotarija, ali mi
kažemo da je svaka novotarija u ibadetima zabluda, i to radi riječi Allahovog
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: 'Svaka novotarija je zabluda, a
svaka zabluda je u vatri', koje su općenite." (Sifetu
salatin-nebijj, str. 75)
Šejh
Abdul-Aziz b. Baz, rhm, kada je bio upitan o propisu izgovaranja nijjeta za
abdest i namaz rekao je: "Propis
toga je da je to novotarija, zato što nam to nije preneseno od Allahovog
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti od ashaba, pa je obaveza napustiti
tu praksu. A nijet, pa njegovo mjesto je u srcu, tako da nema nikakve potrebe
za njegovim izgovaranjem, a Allah je najbolji zaštitnik i On upućuje na Pravi
put." (Fetava ulemai biladil-haram, str. 131-132; Risaletu
fi tathiri ves-salati, str. 18)
Slično
tome tvrdi i šejh Ibn Usejmin, rhm: "Ispravno je da se nijjet ne izgovara riječima i da je približavanje Allahu,
Uzvišenom, njegovim izgovaranjem bid'at (novotarija) koja je zabranjena." (Šerhul-mum'tia, 1/195)
Šejh Salih el-Fevzan, hafizehullah, je rekao:
"Allah, dželle še'nuh, dobro zna ono što nijete i ciljaju srca, tako da
nema potrebe da se nijjet izgovara prilikom namaza, niti prilikom svih ostalih
ibadetima." (Mulehasul-fikhi, 1/83-85)
Shodno
navedenom, raširena praksa kod nas, a i u mnogim drugim zemljama, da se
izgovara nijjet pri uzimanju abdesta i namaza (Nevejtu en usallijen lillahi
te'ala...i sl.), nema nikakvog utemeljenja u dokazima, te je obaveza da se
napusti jer je prezrena novotarija, a najgore stvari po vjeru su novotarije.
Allah,
dželle šanuh, najbolje zna!
Amir I.
Smajić
Medina,
19. zul-hidždže, 1435 god.