11. kol 2009.

Da li pri odlasku na sedždu prvo spustiti koljena ili ruke?

Zahvala pripada Allahu, dželle šanuh, Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam neka su na Allahovog poslanika Muhammeda, njegovu časnu porodicu, plemenite ashabe i sve istinske sljedbenike do Sudnjega dana.
Islamski učenjaci posvetili su mnogo pažnje, u svojim djelima, kakvoći i svojstvu namaza Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Pa, s tim u vezi, detaljno su objašnjavali svaki pokret u namazu, svejedno radilo se o obaveznim ili pohvalnim radnjama, a sve to povodeći se za Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, riječima: "Klanjajte onako kako ste vidjeli mene da klanjam!".
Oko mnogih pitanja učenjaci su jednoglasni. Ali, u isto vrijeme, postoje i druga pitanja oko kojih se spore i imaju različite pristupe i mišljenja. Razlozi tome su mnogi, a pretežno se vraćaju na prihvatanje i razumijevanje dokaza. Zna se desiti da i jedna i druga strana prihvataju isti dokaz, ali se razilaze oko razumijevanja dotičnog teksta. A nekada, jedna strana prihvata dokaz kojeg drugi smatraju neautentičnim i td.
Jedno od najpoznatijih pitanja oko kojeg učenjaci imaju različita mišljenja je i pitanje kakvoće i načina odlaska na sedždu. Da li prvo spustiti koljena, ili, pak, dati prednost spuštanju ruku, pa onda nakon njih spustiti koljena?
Prije odgovora na postavljeno pitanje, bitno je napomenuti da ovo pitanje ne utiče na ispravnost namaza po konsenzusu islamskih učenjaka, nego je riječ samo o pohvalnim radnjama.
Islamski učenjaci po ovom pitanju imaju tri mišljenja:
Prvo mišljenje: da se koljena spuštaju prije ruku. 
Ovaj stav je zastupala većina islamskih učenjaka.[1] Neki od njih su: Ibrahim en-Neha'i, Muslim b. Jesar, Ebu Kilabe, Muhammed b. Sirin, Sufijan es-Sevri, Ebu Hanife, Abdullah b. Vehb, Šafija, Ahmed b. Hanbel, Ishak b. Rahuje, Ibn Huzejme, Ibnul-Munzir, Tahavi, Hattabi, Hazimi, Ibnul-Kajjim, Ibn Abdul-Hadi i dr.[2]
Ujedno, to je odabrani stav Hanefijske[3], Šafijske[4] i Hanbelijske[5] pravne škole.
Najautentičniji dokaz na kojem su zasnovali svoj stav je hadis kojeg prenosi Šerik, od Asima b. Kulejba, a on od svoga oca, a taj od Vaila b. Hudžra, radijallahu anhu, da je rekao: "Vidio sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi činio sedždu da spušta svoja koljena prije ruku, a kada bi se dizao podigao bi ruke prije koljena."
Hadis su zabilježili Ebu Davud, br. 838, Nesa'i, br. 1089, Tirmizi, br. 268, Ibn Madžeh, br. 882, Ibn Huzejme, br. 626, Ibn Hibban, br. 1912, Darimi, br. 1320, Darekutni, br. 1/345 i dr.
Vjerodostojnim ga smatraju: Ibn Huzejme, Ibnul-Munzir, Ibn Hibban, Hakim, Tahavi, Begavi, Ibnul-Kajjim, Zehebi, Ibnul-Mulekkin i dr.[6]
Ali, ispravno je da ovaj hadis nije vjerodostojan, nego da'if-slab.
Tako su potvrdili: Buhari, Tirmizi, Nesai, Ibn Ebi Davud, Darekutni, Bejheki, Ibn Redžeb, Ibn Hadžer, Hazimi, Ibn Sejjidi-Nas, Mubarekfuri, Albani i dr.[7]
U lancu prenosilaca nalazi se ravija Šerik b. Abdullaha el-Kadija, koji se izdvojio u prenošenju ovog hadisa.
Imam Ebu Zur'a er-Razi o njemu je rekao: "Mnogo je griješio." Imam Ebu Hatim slično zaključuje: "Imao je grešaka."[8] Tirmizi potvrđuje: "Šerik b. Abdullah imao je mnogo grešaka."[9] Darekutni dodaje: "Šerik nije jak prenosilac u hadisima sa kojima se izdvoji."[10] Kaže Imam Bejheki: "Većina učenjaka nije uzimala hadise koje on prenosi kao dokaz."[11] Dževheri govori: "Pogriješio je u četiri stotine hadisa"[12] Kaže Hafiz Ibn Hadžer: "Mnogo je griješio, njegovo pamćenje se poremetilo kada je postao kadija u Kufi."[13]
Pored navedenog hadisa, za dokaz su uzeli predaju Omera b. El-Hattaba u kojoj se navodi da je on, radijallahu anhu, tako postupio.[14] Isto tako prenosi se i od njegovog sina Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma.[15]
Taj stav prenosi se, također, od učenika Abdullaha b. Mes'uda, radijallahu anhu.[16]
Ibrahim en-Neha'i, rhm, prezirao je spuštanje ruku prije koljena i govorio bi: "To ne radi osim onaj ko je lud!"[17]
Od današnjih učenjaka navedeni stav izabrali su: Ibn Baz, Ibn Usejmin, Atijje Salim, Abdullah el-Džibrin, Salih el-Fevzan, Abdullah el-Fevzan i dr.[18]

Drugo mišljenje: da se ruke spuštaju prije koljena.
Ovo mišljenje zastupala je skupina islamskih učenjaka, među kojima su: Hasan el-Basri, Malik b. Enes, Ahmed b. Hanbel (u jednoj predaji od njega,) El-Evza'i, Ibn Hazm, Ibnul-Arabi, Ibn Sejjid Nas, Ibn Turkumani i dr.[19]
To je, ujedno, odabrani stav Malikijske[20] i Zahirijske pravne škole.[21]
Njihov najjači dokaz je hadis kojeg prenosi Muhammed b. Abdullah b. el-Hasan, od Ebu-Zinada, a on od E'aredža, a ovaj od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallah alejhi ve sellem, rekao: "Kada neko od vas čini sedždu, neka se ne spušta kao što se spušta deva, nego neka spusti ruke prije koljena."
Bilježe ga Ahmed, br. 8955, Ebu Davud, br. 840, Nesa'i, br. 1091, Tirmizi, br. 269, Darekutni, br. 1/344, Darimi, br. 1321, Bejheki, br. 2739 i dr.
Hadis su vjerodostojnim ocjenili: Ibnul-Dževzi, Nevevi, Munziri, Ibn Hadžer, Ibnul-Mulekkin, Sujuti, Ševkani, Mubarekfuri, Ahmed Šakir, Albani i dr.[22]
Ali, ispravno je da i ovaj hadis nije vjerodostojan, nego da'if-slab.
Navedeno tvrde: Buhari, Tirmizi, Ibn Adijj, Darekutni, Tahavi, Bejheki, Hamza Kinani, Ibn Abdul-Hadi, Zehebi, Ibn Redžeb, Munavi i dr.[23] Razlog slabosti je ravija Muhammed b. Abdullah b. el-Hasan, koji se izdvojio u prenošenju ovog hadisa od Ebu-Zinada, a to se ne prima od njega zbog nedovoljne pouzdanosti.
Imam Buhari, rhm, kaže o njemu: "Niko pored njega nije prenjeo ovu predaju od Ebu-Zinada, i ne znam, da li je slušao hadise od Ebu-Zinada ili ne."[24] Imam Ibn Adijj tvdi: "Nije slušao hadise od Ebu-Zinada"[25]
Hadis ima i drugih mahana i prigovora, ali, zadržat ću se na ovoj mahani.
Svoj stav su, pored hadisa, zasnovali na vjerodostojnoj predaji od Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma, da je tako postupao.[26]
Kaže Imam Evza'i: "Zatekao sam ljude da spustaju ruke prije koljena."[27]
Ibn Ebi Davud zaključuje: "To je stav sljedbenika hadisa."[28]
Od savremenih učenjaka taj stav odabrali su: El-Mubarekfuri, Albani, Muhammed Muhtar Šenkiti i dr. [29]

Treće mišljenje: da će izabrati ono što mu je lakše.
Ovaj stav zastupala je skupina islamskih učenjaka, neki od njih su: Katade, Malik (u jednoj predaji od njega), Ahmed (u jednoj predaji od njega) Nevevi, Ibnu Tejmijje i dr.[30], a od savremenih učenjaka Ibn Baz[31], Sulejman el-Ulvan, Abdullah b. Fevzan el-Fevzan, Abdulaziz et-Tarifi i dr.[32]
Imajući u vidu da sve predaje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u kojima se precizira način odlaska na sedždu, nisu autentične, sljedbenici ovog stava zaključuju da nema smetnje postupiti i na jedan i na drugi način. S tim u vezi, predaje od ashaba, radijallahu anhu, o tome su različite, a to nam jasno ukazuje da način odlaska na sedždu nije preciziran, nego će klanjač postupiti shodno volji i potrebi.
Ovo mišljenje je najbliže istini, a Allah, dželle šanuh, najbolje zna.

Amir I. Smajić
Medina, 20. ša'ban, 1430 god.


[1] Vidi: Džami'u Tirmizi, 2/56, br. 268, El-Begavi, Šerhu-sunne, 3/134, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/91.
[2] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, Musannef, 1/263, Muhammed eš-Šejbani, Mebsut, 1/11, Ibnul-Munzir, El-Evsat, 4/375, Sahih Ibn Huzejme, 1/319, Et-Tahavi, Šerhu me'anil-asar, 1/255, Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 2/422, Ibn Kudame, Šerhul-kebir, 1/554, El-Mugni, 1/589, Ibnul-Kajjim, Zadul-me'ad, 1/223, Ibn Abdul-Hadi, Tenkihu-tahkik, 1/401, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/91, El-Ajni, Šerhu Sunen Ebi Davud, 4/23, Eš-Ševkani, Nejlul-evtar, 4/275.
[3] Vidi: Muhammed eš-Šejbani, EL-Mebsut, 1/11, El-Kasani, Beda'ius-sanai, 1/210, Ibn Maze, Muhitul-burhani, 2/55, Es-Serhasi, El-Mebsut, 1/57, Ez-Zejle'i, Tebjinul-hakaik, 1/116, Ibn Nudžejm, Behrur-raik, 1/335, Hašija Ibn Abidin, 1/497-498, Šehzade, Multekal-ebhur, 1/146, El-Gunejmi, El-Lubab, 1/37.
[4] Vidi: Eš-Šafi'i, El-Umm, 1/113, Er-Rafi'i, Eš-Šerhul-kebir, 3/472, Eš-Širazi, El-Muhezzeb, 1/75-76, El-Gazali, El-Vesit, 2/140, En-Nevevi, El-Medžmu'a, 3/421, Zekerijja el-Ensari, Menhedžut-tulab, 1/11, El-Maverdi, El-Havil-kebir, 2/285.
[5] Vidi: Ibn Kudame, Eš-Šerhul-kebir, 1/554, El-Mugni, 1/589, Ez-Zerkeši, Šerhu Zerkeši 'ala muhtesaril-Hireki, 1/181, Ibn Muflih, El-Furu'u, 2/200, El-Merdavi,, El-Insaf, 2/48, El-Behuti, Keššaful-kana'a, 1/391, Ibn Duvejjan, Menarus-sebil, 1/133.
[6] Vidi: 'Sahih Ibn Huzejme, 1/318, Ibnul-Munzir, El-Evsat, 4/375, Sahih Ibn Hibban, 5/237, El-Hakim, El-Mustedrek, 1/349, Et-Tahavi, Šerh me'anil-asar, 1/255, El-Begavi, Šerhus-Sunne, 3/134, Ibnul-Kajjim, Zadu-me'ad, 1/230, Ibnul-Mulekkin, Bedrul-munir, 3/657.
[7] Vidi: Et-Tirmizi, El-Ilelul-kebir, 1/70, Ed-Darekutni, Es-Sunen, 1/345, El-Bejheki, Sunenul-kubra, 2/99, Ibn Abdul-Hadi,  Tenkihu-tahkik, 1/399, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/89-90, Serhu ilelit-Tirmizi, 1/33, Ibnul-Mulekkin, Bedrul-munir, 3/656, Ibn Hadžer, Telhisul-Habir, 1/617, Bulugul-meram, br. 310-312, Eš-Ševkani, Nejlul-evtar, 4/273-281, El-Mubarekfuri, Tuhfetul-ahvezi, 2/117-119, El-Albani, Irvaul-galil, 2/75.
[8] Vidi: Ibn Hadžer, Tehzibu-tehzib, 4/295.
[9] Ilelu Tirmizi el-Kebir, 1/69.
[10] Sunenu-Darekutni, 1/345.
[11] Sunenul-kubra, 10/271.
[12] Vidi: Ibn Hadžer, Tehzibu-tehzib, 4/295.
[13] Vidi: Isti Izvor, 1/417.
[14] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 1/263, Et-Tahavi, Šerhu me'anil-asar, 1/256.
[15] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 1/263.
[16] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 1/264, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/91.
[17] Isti izvor.
[18] Vidi: Ibn Baz, 'Medžmu'u fetava, 11/151-152, Ibn Usejmin, Šerhul-mumti'a, 3/110-113, Atijje Salim, Šerhu Bulugil-meram, predavanje br 66, Ibn Džibrin, Šerhu ehseril-muhtesarat, predavanje br. 7, Munteka min fetava el-Fevzan, 3/20, Abdullah el-Fevzan, Ahkamu huduril-mesadžid, str. 164.
[19] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 1/263, Ibnul-Munzir,, El-Evsat, 4/375, Ibn Hazm, El-Muhalla, 4/129, Ibn Kudame, El-Mugni, 1/589, Ibn Turkumani, El-Dževheru-nekijj, 2/100, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/91, El-Mubarekfuri, Tuhfetul-ahvezi, 2/121.
[20] Vidi: Ibn Rušd, Bidajetul-mudžtehid, 1/138, El-Abderi, Et-Tadžu vel-iklil, 1/541, El-Karafi, Ez-Zehire, 2/195, Ibn Hadžib, Džami'ul-ummehat, str. 97, Hašijetu Adevi, 1/337, Er-Ru'ini, Mevahibul-dželil, 2/247, En-Nefravi, Fevakihu-devani, 1/467, Ed-Derdir, Šerhul-kebir, 1/250, El-Ezheri,  Semeru-dani, str. 110, El-Ulejš, Minahul-dželil, 1/263.
[21] Vidi: Ibn Hazm, El-Muhalla, 4/129.
[22] Vidi: Ibn el-Dževzi, Et-Tahkik, 1/388, En-Nevevi, Hulasatul-ahkam, 1/403, Ibn Hadžer, Bulugul-meram,  br. 310-312, El-Munavi, Tejsir bi šerh Džami'i-sagir, 1/207, Eš-Ševkani, Nejlul-evtar, 4/280-281, El-Mubarekfuri, Tuhfetul-ahvezi, 2/120, Ibn Hazm, El-Muhalla, 4/129, El-Albani, Irvaul-galil, 2/78.
[23] Vidi: El-Buhari, Et-Tarihul-kebir, 1/139, Et-Tirmizi, El-Džami', 2/58, Ibn Adijj, El-Kamil fi du'afa, 6/238, El-Bejheki, Sunenul-kubra, 2/100, Ibn Abdul-Hadi, Tenkihu-tahkik, 1/401, Ez-Zehebi, Tenkihu kitabi tahkik, 1/168, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/89-90, El-Munavi, Et-Tejsir bi šerh Džami'i-sagir, 1/207, Abdullah b. Fevzan, Muhteleful-hadis indel-imam Ahmed, 1/465-466.
[24] Et-Tarihul-kebir, 1/139.
[25] El-Kamil fi du'afa, 6/238. Vidi: Muhteleful-hadis indel-imam Ahmed, 1/465.
[26] Predaju je spomenuo Imam Buhari u svome Sahihu ali bez lanca prenosilaca. Vidi: Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 2/375. Sa spojenim lancem prenosilaca bilježi je Ibn Huzejme u Sahihu, br. 627.
[27] Vidi: El-Mervezi, El-Mesail, 1/147/1. Lanac prenosilaca do Imama Evza'ije je spojen, kao što navodi El-Albani u Sifetu salatin-Nebijj, str. 122.
[28] Vidi: Eš-Ševkani, Nejlul-evtar, 4/275.
[29] Vidi: El-Mubarekfuri, Tuhfetul-ahvezi, 2/124, El-Albani, Sifetu salatin-Nebijj, str. 122, Muhammed Muhtar eš-Šenkiti, Šerhu zadil-mustekni'a, predavanje br. 41.
[30] Vidi: Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 1/263, En-Nevevi, El-Medžmu'a, 3/421, Ibn Tejmijje,  Medžmu'ul-fetava, 22/449, Ibn Redžeb, Fethul-Bari, 5/91, Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 2/376, Hitab er-Ru'ini, El-Mevahibul-dželil, 2/247
[31] Iako je smatrao da je preče spuštati koljena prije. Vidi: Ibn Baz, Medžmu'ul-fetava, 11/151-152.

[32] Vidi: Sulejman el-Ulvan, Šerhu Mukiza, str. 28, Et-Tarifi, Sifetu salatin-Nebijj, str. 130.